Srbija pamti, 24. marta navršava se 26 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), koje je započelo 24. marta 1999. godine oko 20 časova, po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.
Vojna intervencija trajala je 78 dana, ostavljajući teške posledice na Srbiju i Crnu Goru, kako u ljudskim žrtvama, tako i u infrastrukturi i privredi.
Početak bombardovanja i uzroci sukoba
Napad je usledio nakon neuspelih pregovora o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, koji su vođeni u Rambujeu i Parizu tokom februara i marta 1999. godine. SRJ je odbila sporazum koji je predviđao stacioniranje NATO trupa na svojoj teritoriji, što je Alijansa iskoristila kao povod za vojnu akciju, nazivajući je “humanitarnom intervencijom”.
Tok bombardovanja i posledice
Vazdušni udari započeti su napadima na vojne ciljeve, ali su brzo prošireni na civilnu infrastrukturu. Bombardovane su bolnice, škole, mostovi, rafinerije, fabrike, pa čak i zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu, gde je poginulo 16 medijskih radnika.
Ukupno je tokom bombardovanja poginulo između 1.200 i 2.500 civila, dok je više hiljada ljudi ranjeno. Teško su oštećeni industrijski kapaciteti, saobraćajna mreža i energetska infrastruktura. Upotreba kasetnih bombi i municije sa osiromašenim uranijumom izazvala je dugoročne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu.
Kraj bombardovanja i posledice po Srbiju
NATO agresija okončana je potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine, nakon čega su snage SRJ povučene sa Kosova i Metohije, a na tu teritoriju raspoređene međunarodne snage pod okriljem UN (KFOR). Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN garantovala je suverenitet SRJ nad Kosovom i Metohijom, ali je situacija na terenu vremenom dovela do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine.
Sećanje i pouke
Svake godine 24. marta, širom Srbije održavaju se komemoracije i događaji u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja. Ova vojna operacija ostavila je dubok trag u istoriji Srbije i regiona, a posledice bombardovanja osećaju se i danas, kako u političkom, tako i u ekonomskom i društvenom smislu.
