Više od 50 godina nakon smrti legendarnog Luja Armstronga, novoobjavljeni snimci iz BBC studija ponovo pokreću pitanja o njegovom umetničkom nasleđu i ličnosti koja je istovremeno bila i voljena i osporavana.
Snimljen tokom britanske turneje 1968. godine, album Louis in London donosi do sada neobjavljene numere velikana džeza – uključujući alternativnu verziju pesme Hello, Dolly! koju stručnjaci ocenjuju kao “dužu i bolju” od poznate verzije.
Posebnu draž ovom albumu daje činjenica da je snimljen svega dve nedelje nakon što je What a Wonderful World dospela na vrh britanskih top lista, ali i u trenucima kada je Armstrong već osećao posledice pogoršanog zdravlja koje je uskoro okončalo njegovu koncertnu karijeru.
Doktor Riki Rikardi, kustos muzeja posvećenog Armstrongu, otkriva da su ovi snimci bili izuzetno važni samom umetniku. “Počeo je da pravi kopije, puštao ih prijateljima i članovima benda, a na jednoj od traka je napisao: ‘Za obožavaoce’.”
Uprkos sve izraženijim problemima sa zdravljem, zubima i usnama, Armstrongovi londonski nastupi svedoče o njegovoj neugasloj muzičkoj energiji. “Još uvek je mogao da proizvede magiju trubom”, kaže Rikardi, dodajući da su ti koncerti možda bili njegov „poslednji ura“ – finalni pozdrav publici širom sveta.
Pored muzičkih kvaliteta, novi materijal podseća i na kontradikcije koje su pratile Armstrongovu karijeru – od načina na koji je izgovarao sopstveno ime (Luis ili Luj), do njegovih često neshvaćenih stavova o rasizmu i položaju crnih umetnika u Americi.
Album Louis in London nije samo dragoceni artefakt za kolekcionare, već i svedočanstvo o poslednjim trenucima umetničkog sjaja čoveka koji je oblikovao zvuk 20. veka.
