Dok svet grabi napred velikim koracima, postoje zajednice koje svesno biraju da stoje u mestu — i u tome nalaze mir. Jedna od njih su Amiši, čuveni po svom skromnom načinu života bez struje, automobila i tehnologije.
Najveće zajednice Amiša danas se nalaze u državama Pensilvanija, Ohajo i Indijana, gde desetine hiljada njih i dalje gaje kukuruz, voze kočije i govore jezikom svojih predaka.
Amiši su potomci nemačkih i švajcarskih protestanata koji su u 18. veku došli u Ameriku bežeći od verskog progona. Veruju u jednostavnost, zajedništvo i odricanje od sveta — što znači da odbacuju gotovo sve moderne tekovine koje bi mogle narušiti njihov tradicionalni poredak.
Najveća amiška zajednica nalazi se u okruženju Lankastera u Pensilvaniji, gde živi preko 35.000 Amiša. Njihove farme, radionice i škole funkcionišu bez interneta, televizije i mobilnih telefona, ali su organizovane i efikasne. Umesto tehničkih sprava, oslanjaju se na rad ruku, konje, i međusobnu pomoć.
Zanimljivo je da Amiši ne žive izolovani potpuno — prodaju proizvode na pijacama, imaju pekare, čak sarađuju sa turistima i znatiželjnicima, ali jasno povlače granicu između “njihovog” i “našeg” sveta. Ne krštavaju decu, već svako pojedinačno, kad odraste, odlučuje da li želi da živi kao Amiš. Većina — čak 80% mladih — ostaje verna tim pravilima.
U svetu u kojem se sve meri brzinom i digitalnim prisustvom, Amiši podsećaju da postoji i drugačiji put — sporiji, tiši, ali utemeljen na zajedništvu, veri i tradiciji.
